Akcident na četvrtom bloku nukelarne elektrane u Černobilju 26. aprila 1986. godine, po svojim posledicama, predstavlja najznačajniji nuklearni akcident u istoriji čovečanstva.
Podaci o materijalnoj šteti i efektima zračenja sumiraju se i danas, 30 godina nakon ovog događaja. Posledice su se osetile praktično na celoj severnoj hemisferi.
Specifičnost načina na koji je radioaktivnost oslobođena dovela je do širokog rasprostiranja radioaktivnih materija kroz severnu hemisferu, uglavnom kroz Evropu. Aktivnost prenošena mnogim radioaktivnim oblacima merena je ne samo u severnoj i južnoj Evropi, već i u Kanadi, Japanu i SAD. Jedino je južna hemisfera ostala slobodna od kontaminacije. Glavni putevi delovanja na čoveka ispoljili su se kroz spoljašnje ozračivanje radionuklidima iz vazduha i tla, i unutrašnje ozračivanje koje je posledica konzumiranja kontaminirane hrane i vode.
U procesima sanacije do sada je angažovano više od pola miliona radnika, a da sve posledice još uvek nisu uklonjene. U prvih 10 dana od akcidenta preduzete su ozbiljne mere da se spreči izbacivanje radioaktivnog materijala i uspostavi kontrola nad reaktorom. U maju je napravljen dizajn, u junu je počela izgradnja, a u novembru 1986. godine je završena konstrukcija betonskog kovčega (sarkofaga) koji je pokrio oštećeno reaktorsko jezgro. U saniranju objekta učestvovali su operatori na elektrani i ostali radnici, vatrogasci, milicija, vojska i mnogi dobrovoljci. Oko 200000 ljudi je radilo u regionu Černobilja tokom 1986-1987. godine i bili su izloženi velikoj dozi zračenja. Ukupno je na raščišćavanju učestvovalo
600000-800000 ljudi, koji su čistili region oko reaktora, konstruisali sarkofag, vršili dekontaminaciju, gradili puteve, rušili i zakopavali kontaminirane zgrade, šume i opremu, zatim lekari, učitelji, kuvari, prevodioci i ostali koji su radili na kontaminiranoj teritoriji. Oko 116000 ljudi je evakuisano sa 4300 km2 teritorije Belorusije, Rusije i Ukrajine od 27. aprila do sredine avgusta 1986. godine. Distribucija doza koje su stanovnici sa ove teritorije primili zavisi od mesta na kome su živeli u okolini elektrane, kao i od vremena kada su evakuisani.
Akcident na četvrtom bloku nuklearne elektrane u Černobilju 26. aprila 1986. godine klasifikovan je od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju kao događaj 7. nivoa, najvišeg nivoa na Međunarodnoj skali nuklearnih događaja.

Preuzeto iz Monografije „Černobilj 30 godina posle“, Beograd, 2016 (ISBN 978-86-7306-138-
2)

Černobilj: najveći nuklearni akcident u istoriji čovečanstva