Za razliku od ranijih havarija na nuklearnim postrojenjima, tokom nuklearnog akcidenta u Černobilju po prvi put je došlo do oslobađanja velike količine radioaktivnog materijala u atmosferu koja se potom i proširila iznad cele severne hemisfere. Presudni faktori koji su uticali na kontaminaciju atmosfere i zemlјišta bili su dinamika oslobađanja radioaktivnog materijala iz oštećenog reaktora i meteorološki uslovi.
Prvog dana akcidenta koji se dogodio 26. aprila 1986. godine u 1 čas i 23 minuta, u atmosferu je dospelo oko 25% od ukupno izbačenog radioaktivnog materijala. Ostatak je emitovan u toku narednih 9 dana. Prilikom početne eksplozije zbog termalnog potiska i efekta “dimnjaka”, značajna količina radioaktivnih gasova i aerosola bila je izbačena u visinu do 1500 m. Sovjetska merenja su pokazala da je radioaktivni oblak prelazio visinu od 1200 m, sa maksimalnom aktivnošću na 600 m. Dalјe kretanje ovog materijala bilo je određeno pravcem strujanja vazdušnih masa. Na osnovu analize meteoroloških uslova i registrovane aktivnosti u okolnim zemlјama, dobijena je šema pomeranja radioaktivnog oblaka iznad Evrope (slika).
Radioaktivni oblak van granica (bivšeg) SSSR registrovan je prvo u Švedskoj, 27. aprila. Pod uticajem polјa visokog vazdušnog pritiska, vetar je 30. aprila skrenuo na jug, noseći černobilјski oblak preko Evrope u smeru suprotnom od kazalјke na satu. Kako se sa slike može videti, radioaktivni oblak je u našu zemlјu dospeo 1. maja.
Nakon akcidenta u Černobilju životna sredina je bila kontaminirana velikom količinom radionuklida. Najznačajniji i najopasniji radionuklidi izbačeni u atmosferu bili su 131I (jod 131), 134Cs (cezijum 134), 137Cs (cezijum 137) i 90Sr (stroncijum 90). U skoro svim zemlјama Evrope izvršena su brojna merenja aktivnosti uzoraka vazduha, padavina, zemlјe i vegetacije. Rezultati merenja pokazuju maksimalne vrednosti 1986. godine, značajan pad u naredne tri godine, da bi se do 1991. godine, u najvećem broju uzoraka, koncentracije ispitivanih radionuklida stabilizovale na prečernobiljske vrednosti.
Vrednosti koncentracije 137Cs u našoj zemlji, u maju mesecu 1986. godine, bile su 100000 puta veće nego tokom 1985. godine. Međutim, već početkom 1988. godine vrednost koncentracije 137Cs opada na red veličine kao i pre akcidenta.
Preuzeto iz Monografije „Černobilj 30 godina posle“, Beograd, 2016 (ISBN 978-86-7306-138-2).
Slika: Šema pomeranja radioaktivnog oblaka iznad Evrope. Krive A, B i C odgovaraju položajima kontaminirane vazdušne mase na dane: 26. aprila, 27 – 28. aprila, i 29 – 30. aprila, respektivno. Brojevi 1 – 8 odgovaraju vremenu dolaska kontaminirane vazdušne mase iznad pojedinih lokacija: 1 (26. april); 2 (27; 3. april); 3 (28. april); 4 (29. april); 5 (30. april); 6 (1. maj); 7 (2.maj) i 8 (3. maj).